Ilon Mask predviđa svet bez novca: U budućnosti bi se bogatstvo moglo meriti vatima i tonama
Dodajte Kurir u vaš Google izborIlon Mask smatra da bi napredak veštačke inteligencije i robotike mogao iz temelja da promeni ekonomiju i način na koji društvo posmatra novac. Prema njegovoj viziji, dolar i druge tradicionalne valute jednog dana mogli bi da izgube značaj, dok bi se bogatstvo sve više procenjivalo prema raspoloživoj energiji i fizičkim resursima. Ovu ideju izneo je u razgovoru sa svojim biografom Volterom Ajzaksonom u podkastu „The Builders“.
Mask je kao moguće merne jedinice buduće ekonomije pomenuo vate i tone. Time ukazuje na svet u kojem bi sposobnost proizvodnje i korišćenja energije, kao i pristup materijalnim resursima, mogli da budu važniji od iznosa na bankovnom računu. Posebno je naglasio značaj takvog sistema u budućnosti u kojoj bi čovečanstvo moglo da širi svoje prisustvo izvan Zemlje.
Energija bi mogla postati važnija od dolara
U Maskovoj viziji, energija predstavlja jednu od osnovnih vrednosti buduće civilizacije. Proizvodnja hrane, rad industrije, transport, računarski sistemi i infrastruktura zavise od dostupnosti energije, a razvoj veštačke inteligencije i robotike mogao bi dodatno da poveća njenu važnost. U takvom okruženju, količina energije koju neko može da proizvede, skladišti ili iskoristi mogla bi da postane značajno merilo ekonomskog kapaciteta.
Pominjanje tona odnosi se na fizičke resurse, odnosno materijale koji su potrebni za proizvodnju i održavanje infrastrukture. Metali, minerali i drugi sirovinski materijali imaju posebnu ulogu u industriji, energetici i svemirskim projektima. Ipak, Maskova izjava predstavlja viziju mogućeg budućeg ekonomskog sistema, a ne najavu konkretnog plana za ukidanje dolara ili uvođenje nove zvanične valute.
Roboti menjaju stvaranje bogatstva
Mask smatra da bi masovna automatizacija mogla drastično da poveća proizvodnju robe i usluga, uz znatno manju potrebu za ljudskim radom. Roboti i napredni algoritmi mogli bi da preuzmu sve veći broj zadataka u industriji i drugim sektorima, čime bi se promenili troškovi proizvodnje i način organizovanja ekonomije. Takav razvoj, prema njegovom razmišljanju, mogao bi da stvori uslove za obilje proizvoda i usluga.
Međutim, veća proizvodnja ne znači automatski da će svi ljudi imati jednak pristup novostvorenom bogatstvu. Pitanja vlasništva nad robotima, raspodele prihoda i dostupnosti energije ostaju ključna za razumevanje mogućih posledica automatizacije. Maskova prognoza zato otvara i širu raspravu o tome kako bi društvo funkcionisalo kada bi mašine obavljale veliki deo poslova koji se danas oslanjaju na ljudski rad.
Automatizacija kao odgovor na javni dug
Mask smatra da bi masovna primena robota i veštačke inteligencije mogla da bude jedini realan način za rešavanje ogromnog američkog javnog duga. Njegova ideja zasniva se na očekivanju da bi automatizacija povećala produktivnost i ukupnu ekonomsku proizvodnju, stvarajući znatno više dobara i usluga uz niže troškove rada. Istovremeno, ocenjuje da samo smanjivanje državne potrošnje teško može da reši problem zbog snažnog političkog otpora takvim merama.
Ovakav pristup podrazumeva da tehnološki napredak može da promeni samu osnovu ekonomskog rasta, ali ostaje pitanje koliko brzo bi se takve promene odrazile na javne finansije. Automatizacija može da poveća produktivnost, ali ne rešava automatski sve probleme povezane sa dugom, porezima i državnim rashodima. Za ostvarenje Maskove vizije bile bi potrebne duboke promene u načinu funkcionisanja privrede i raspodele ekonomskih koristi.
Mask govori i o svom bogatstvu i planovima
Govoreći o sopstvenom imetku, koji Blumberg procenjuje na oko 921 milijardu dolara, Mask je naveo da očekuje da bi poreski zakoni tokom narednih generacija mogli značajno da umanje bogatstvo njegovih naslednika. Zbog toga planira da njegova fondacija nastavi da ulaže u održivu energiju i širenje ljudskog prisustva izvan Zemlje. Takvi prioriteti uklapaju se u njegovu dugoročnu viziju tehnološkog razvoja i budućnosti čovečanstva.
Mask je najavio i nameru da naredne godine američkoj deci pokloni akcije kompanije SpaceX u vrednosti većoj od 10 milijardi dolara. Ovaj plan predstavlja zaseban deo njegovih najava i pokazuje da, uprkos prognozama o svetu u kojem novac više neće imati današnju ulogu, finansijska imovina i dalje ostaje važan deo njegovog poslovanja. Njegova vizija budućnosti tako otvara pitanje da li će tehnološki napredak zaista promeniti osnovne ekonomske odnose ili će samo stvoriti nove načine merenja i raspodele bogatstva.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.